Пређи на садржај

Вернер Маркс

С Википедије, слободне енциклопедије
Вернер Маркс
Лични подаци
Датум рођења(1910-10-19)19. октобар 1910.
Место рођењаМулхајм, Немачка
Датум смрти21. новембар 1994.(1994-11-21) (84 год.)
Место смртиБолшвејл, Немачка
ОбразовањеПравни факултет у Бону, Универзитет у Берлину, Универзитет у Фрајбургу
Филозофски рад
ЕпохаСавремена филозофија
Школа филозофијеСавремена филозофија
ИнтересовањаОнтологија, Феноменологија
ИдејеФеноменологија
Утицаји одМартин Хајдегер, Едмунд Хусерл,

Вернер Маркс (Милхајм, 19. октобар 1910. - Болшвејл, 21. новембар 1994), био је немачки филозоф.

Студирао је право и филозофију у Бону, Берлину и Фрајбургу. За време нациста одлази из Немачке. Наставио је студије и радио као предавач у Њујорку у New School for Social Research (Новој школи за друштвена истраживања). Године 1964. вратио се у Фрајбург где је, као и његови претходници Хусерл и Хајдггер, радио као професор и водио филозофски семинир на Универзитету у Фрајбургу до његовог пензионисања 1979. године. Од 1971. до своје смрти 1994. године управљао је Хусерловим архивом у Фрајбургу (Немачка)(нем. Husserl-Archiv Freiburg) . Вернер Маркс се сматра једним од водећих мислилаца немачког идеализма и водећих стручњака за Хајдегерову мисао. Добитник је немачке медаље: Велики савезни крст за специјалне заслуге (Großes Bundesverdienstkreuz).

Библиографија Вернера Маркса

[уреди | уреди извор]
  • The Meaning of Aristotle's "Ontology", Den Haag 1954
  • Heidegger und die Tradition. Eine problemgeschichtliche Einführung in die Grundbestimmungen des Seins, Stuttgart 1961 (mehrere Auflagen, auch englisch: 1971)
  • Die Bestimmung der Philosophie im Deutschen Idealismus, Stuttgart 1964 (Antrittsvorlesung vom 11. Mai 1964 in Freiburg i. Br.)
  • Absolute Reflexion und Sprache, Frankfurt am Main 1967
  • Verstehen und Auslegen, Freiburg 1967
  • Das Spiel. Wirklichkeit und Methode, Freiburg i. Br. 1967
  • Vernunft und Welt. Zwischen Tradition und anderem Anfang, Den Haag 1970 (auch englisch: Den Haag 1971)
  • Hegels Phänomenologie des Geistes, Stuttgart 1971 (mehrere Auflagen; auch englisch: Hegel's Phenomenology of Spirit, Chicago 1975)
  • Einführung in Aristoteles' Theorie vom Seienden, Freiburg i. Br. 1972
  • Schelling: Geschichte, System, Freiheit, Freiburg 1977 (auch englisch: The Philosophy of F. W. J. Schelling: History, System, and Freedom, Indiana University Press, Bloomington 1984)
  • als Hrsg.: Heidegger. Freiburger Universitätsvorträge zu seinem Gedenken. H. G. Gadamer, W. Marx, C. F. v. Weizsäcker, Freiburg/München 1977
  • Gibt es auf Erden ein Mass? Grundbestimmungen einer nichtmetaphysischen Ethik, Hamburg 1983 (auch englisch: Is there a measure on earth? Foundations for a Nonmetaphysical Ethics, Chicago 1987)
  • Ethos und Lebenswelt. Mitleidenkönnen als Mass, Hamburg 1986
  • Die Phänomenologie Edmund Husserls - Eine Einführung, München 1987 (mehrere Auflagen)
  • Towards a Phenomenological Ethics, New York 1992

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]